Izačić - 

…Jedna poznata mudrost kaze: Zivot je ono sto ti se desava, dok ti pravis planove za zivot.
Dogadja li ti se cesto da gledas kroz prozor, da pratis apaticnim pogledom kapi kise kako se razlivaju po staklu i da misliš da je svet jedno beskrajno dosadno mesto za zivot?
Budis se ujutru i potajno provirujes kroz prozor, sa nadom, da ce sunce toga dana konacno zasijati silnije nego obicno.
A ono te samo zaslepljuje svojim zracima, i cak ti se cini da ti se ruga.
Steta, reci ces. Jer ocigledno da se ni taj dan ne razlikuje bitno od prethodnog.
I nastavljas da cekas…Da projde i taj dan, i ta sedmica, taj mesec, ta godina…
Sve dok odjednom ne osetis da ti zivot odlazi u nepovrat, a ti jos uvek stojis tu i cekas pravi trenutak da pocnes da uzivas u njemu i da ga prozivis u potpunosti.
I shvatas, kako neprimetno, nekako nesvesno, kao po nekoj navici stojis i cekas da sve projde, sto ti daje osecaj beskrajnog razocarenja i umora.
Pitas se, kada ce konacno da krene tvoj ‘Pravi zivot’?! Oni prekrasni, nezaboravni trenuci, zbog kojih je vredelo progutati sve suze i uvrede, svu tu nakupljenu gorcinu i onda samouvereno pogledati prema napred.
Kao da si vec zaboravio izvorni cilj i jednostavno samo cekas. Po navici. Cekas ‘nesto’. Zaboravljajuci pritom, sta zaista zelis i sta je zaista vazno za tebe.
Neces moci razumeti, da dok cekas da se desi nesto ‘veliko, interesantno, vazno’, ti ustvari propuštas stvarnu lepotu oko sebe! Propustas sustinu!
Propustas male stvari, koje ti ispunjavaju dane. Dok tako stojis i ocekujes da se dogodi nesto veliko, da bi bio srecan: propustas, osmehe i poglede; propustasizlaske i zalaske sunca; propustas ljubav i emocije…
Propustas sadasnjost stremeci da docekas buducnost. Propustas ‘Danas’, jer se nadas da ces poceti ziveti ‘Sutra’.
Dok gledas kroz prozor i pratis pogledom kapi kise kako se razlivaju po prozoru; dok stojis tamo udubljen u misli, apaticno cekajuci da bljesnu suncevi zraci, zivotni casovnik nastavlja tiho, ali neumitno da odbrojava tvoje izgubljene minute.
Polako, ali dosledno i nepovratno iscezava tvoj zivot pretvarajuci se u proslost. Tvoju proslost. I bez da uopste osetis kako se to moglo desiti, jednoga dana ces sa uzasom ustanoviti da je tvoj zivot prosao, a da nisi ni stigao da uzivas u njemu.

I zato: ne cekaj da dojde takav dan, stvori drugaciji dan. Zaustavi kisu, rasteraj oblake i nacini svoje sopstveno sunce. Prestani da cekas. Napravi nesto od svoga zivota. Budi kovac svoje srece. Ne cekaj da sreca dojde po tebe. Sprijatelji se sa casovnikom zivota. Uzmi ga samouvereno u ruke i postani gospodar svoga zivota. Zivi zivot! Zivi ga danas! Zivi ga sada! Zivi ga u ovom trenutku!