POUCNA PRICA....

KADA OSTARIM (POUCNA PRICA)
Bila jednom jedna slabašna starica koja je, kada je njen voljeni muz umro, otisla da zivi sa sinom, snajom i unukom.
Svakog dana njen vid i sluh su se pogorsavali. Ponekad su se njene ruke toliko tresle da bi se grasak iz njenog
tanjira otkotrljao na pod, a supa iscurila iz solje. Sin i snaja nisu mogli da joj pomognu, ali ih je nervirao nered koji je pravila. I jednog dana su rekli – sto je mnogo, mnogo je, pa su za nju postavili mali sto u cosku pored ormara za metle i dali joj da tamo sama jede sve obroke.
Za vreme jela, ona bi ih gledala sa drugog kraja sobe, ociju punih suza, ali oni tesko da su razgovarali sa njom, osim što bi je grdili kad bi joj ispala kasika ili viljuska.
Jedne veceri, upravo pre vecere, mala devojcica je sedela na podu igrajući se sa kockama.
"Sta to pravis? - upitao ju je otac ozbiljno.
"Pravim mali sto za tebe i mamu" - odgovorila je, "Tako da mozete sami da jedete u cosku kada ja budem velika."
Otac i majka su zanemili i to je izgledalo kao da traje celu vecnost. A onda su poceli da placu.
U tom trenutku su postali svesni onoga sto su uradili i tuge koju su prouzrokovali. Te veceri vratili su staricu na njeno pravo mesto za velikim stolom i od tog dana ona je uvek jela sa njima. A kad bi komadic hrane pao na sto ili bi viljuska zalutala na pod, izgledalo je da vise niko ne mari za to...