Zemlja rusevina...

Od malih nogu svi su me ucili da vjerujem u bajke i u andjele.A nikog nema da mi objasni zasto zaboli do srzi kad te jednom povrede.Zar je zivot rijeka suza,a sreca papirnati brod sto se skvasi kad dodju tuzni talasi?Isla sam trazeci istinu,samo miraz od dobrote i naivnosti u svetu u kome jedva cekaju neku dusu od kristala tek da bi je smrvili!Posle svih silnih lazi putokaz na raskrscu mene ceka ta dobrota do plavih ociju..Sa moga dlana kaplje malo neznosti,koja dusu umiva.Da povedem se mogu samo ja!!


Svi ti kazu: Bori se! Niko ne pita da li imas snage za to,niko ne zna koliko boli svako odbijanje,koliko boli svaki neuspeli pokusaj...Odustanes i kazu nisi se dovoljno trudio...A dao si sve od sebe,svaki delic svoje snage i nista...Nekada se ne isplati ni boriti...Rezultat je svakako isti.....



Ako mi dozvolis da odem,znas li to, mozda
se nikada vise necu vratiti...
Dosta sam ja gradila dvorce u oblacima..
Tesko li je na zemlji zadovoljavati
se rusevinama...Ako mi dozvolis da odem...
Mozda se izgubim na putu od ponosa do
ocaja ili zauvek zapnem izmedu tvoje
slabosti i svoga inata....Najjaca sam
ja kada se naoruzam slabostima...Tvojim...
A tek svojim...Ako mi dozvolis da odem...
Prodacu ti samocu..Skupo..Preskupo...
Kao sto si ti meni saku svoje ljubavi...
Znas li sta me najvise prestravljuje, ako
mi dozvoliš da odem. Mozda cu otici sa osmehom....
A tebe se tek ..Ponekada ,kada te drugi
pomenu...Iz navike setiti.