Hrabro....

Zatvaram..jos jedno zivotno poglavlje..odlazem ga medu knjige prasnjave stare..zauvek..ne osvrcuci se..zaboravljam stradanja..padove..ponosno dizem glavu i ustajem..borim se...hrabro..najhrabrije..poput amazonke..ratnice..vjerujem u sebe i pobjede..zatvaram sve nevolje..nedace..ne bojim se..zatvaram ovo poglavlje zauvek..odlazem na policu medu knjige stare.. hrabro koracajuci u novo svitanje..putem kojega mi je nebo odredilo..putem sudbine..pravde..ljubavi..istine...

Svi se nesto zale na ovaj zivot, tuzni su, besni, nezadovoljni. Na licima bore, u ocima suze, u srcu praznina. A zasto je tako? Zasto lose, a ne dobro? Zasto tuga, a ne sreca? Gde to vodi? Sta ce se desiti sa nama ako se tako nastavi?
Svet je jedna kompleksna stvar satkana od ljudi. Raznih ljudi. Velike su podele i kategorije. Samo, postoji jedan problem. Ravnopravnost. Sve je manje dobrih i postenih. Cak i da ih ima, opredeljuju se za pogresno kako bi bolje ziveli. To je glavni problem ovog covecanstva.
Kao sto rekoh, svet je kompleksna stvar. Svako od nas cini jedan deo. Pa zasto onda ne doprinesemo bar malo ukrasavanju tuznih slika zivota koji zivimo? Ne posustajmo! Mi to mozemo. Mi smo ljudi. Ako vec imamo priliku da zivimo, zasto to ne iskoristimo na najbolji moguci nacin? Ne zelim da zvucim kao da sam na izboru za mis, ali nama je stvarno potreban mir u svetu.
Usrecujmo druge, volimo se, igrajmo, pevajmo! Probajte, lako je. Samo je potrebno pronaci smisao. Ako imas smisao zivota, vec pola posla je obavljeno. Ja imam njega. Volimo se i srecni smo. I nema veze ako nesto krene po zlu. Pa sta? Setis se sta imas pored sebe i pocnes ispocetka graditi srecu.
Sreca nije potrosna. Ima je u neogranicenim kolicinama. Zato, borite se za vasu srecu! Bar toliko mozete.