Hej Zivote...

Hej zivote... znas li koliko je vremena proslo odkad nisam pisala ti? Znas li sve one boli, ona iskusenja na koja si me stavio?.... Zar ne mislis da dosta je?.... Previse je to godina provedeno u prasini, u borbi, stalno ustajuci, iz nekog novog pocetka.... Znas li da si mi uskratio pravo, na onaj jedan deo zivota koji detinjstvom se zove?.... Ucinio si da odrastem brzo, da upoznam surovost zivota.... Cemu?... Placam neciji ceh?.... Necije duhove proslosti?.... Eh, zivote.... Izborila sam se sa tobom, dovoljno sam jaka.... Nasla sam nesto sto me cini jakom.... Neko bi poklekao u bolu, u tuzi....
Ja sam prigrlila sa obe ruke i tugu i bol.... Nasla sam sebe na tamnoj strani, medju senkama, bez imalo svetlosti.... Obavila sam sebe tugom i stavila masku laznog osmeha na lice.... Ucila sam od najboljih, od onih koji su mi nemilosrdo kidali komade moje duse, mene same... Ucila sam od oziljaka na dusi ostavljenih.... Svaki je imao svoje ime, bolnom suzom ispisano.... A one, lepe, srecne, ljubavlju osmesima ispunjene trenutke, zakopah tamo gde niko, pa ni svetlost dopreti nemoze.... Cuvam zavidno, sebicno,pohlepno, ljubomorno, svim mogucim gresima, od istih licemernih ljudi....
Nedam taj maleni komad mog srecnog neba...

Bgm dobro napisanoo