A, ko bi rek"o !!!

bijo turnir..


..pa ovaj moj iš'o igrati, on i njegova ekipa, to je ta ista ekipa što su za maj uzeli onaj turnir što je bijo doli u polju. i reko' ošli i sad. i kurac! ništa! izbace ji jedni otuda iz Ćoralića. oderaše ji pet četri. mali suje, neja šta ne reda, ničije matere on nije zaborav'jo.

veli sudija onima svir'o dva penala, a nije valjda ni je'an bijo. kajem ja njemu reko' "sine, nije to sudija kriv, već vi ne znate igrati!" - on skoči "šta ne znamo?! mi bolji od nji' sto puta, mi..." - reko' "ne znate i gotavo! ja kad sam igr'o, slušaj sad šta ć' ti kazati, ja kad sam igr'o, ja i moja ekipa, mi il' smo pobjed'li il' smo se pob'li!!"

a on samo gledi.

a jesmo mi brate bili ekipa! zajebana brate! još dok je crni igr'o za nas, dov'o ga ale, nji dvojca zajedno bili u vojsci. crni je, ovaj, ako je bijo rec'mo dobar golman u nji, u ti što mi igramo protim nji', on ode maksuz tamo njemu i veli "mali budeš li branijo, nama' ti klanjamo dženazu!" a tako je i sudiji znao reći, a jebiga njega je i onda svak znao, svak znao da u njega neja zajebancije..

il' mirso, naš golman, auuh, to tek ka' b' insan poš'o pričat, jeb'o majku šta je i sa njim sve bilo... ono ka' se zarat'lo, i sad jebiga zarat'lo se i mi svi gori na liniju, i.. jebiga bijo je taj rat već dobro kren'o ka' će mirsu ran'ti, al' nije puno, je'an ga geler malo očeš'o i on dobi malo bolnice i posli još dobijo slobodno, ode kod njekog svog roda tamo u kladušu, i jeb' mu mater ostane on tamo, naš'o njeku curu, zabav'jo se oko nje, i reko' neće više sa nami na liniju, ustav'li ga oni, ti njegovi, u njega je mati otuda, i oni na njega "šta'š ti na liniji, ne moj bit' budala, ho'š pogin'ti..." ovo ono. pričaće on to nami posli. reko' ostade on tamo.

kad u tom će i autonomija početi. kad bom eto ti mirse u autonomašima. obuklo ga, jebiga. sad jel' on šćeo il' nije, al uglavnom jope ga zapala linija. a on je bijo dobar golman brate, on je nama bijo pola ekipe, sve je on živo mogo bran'ti. al' reko' ovaj, šta će biti, ostaće on u autonomašima i proće Bogam' pofino od tada, kad, ono kad ćemo mi rašćerati autonomiju prvi puta, lito će biti, reko' kad smo ji poćerali iz kladuše, zarobimo mi nji', ma ne znam ni kol'ke smo zarobili, kad bom' eno ti mirse među njima. zarob'li ga, menščini sa 'nima na pećigradu.

i sad kako će to biti, to je bilo, jel bila njeka godišnjica brigade il' nješta drugo, ne znam ja sad, ne mogu se sjetiti, al to će biti nama' haman posli toga, reko' biće u nas turnir, u cazinu. i jebiga, nama' se mi iskup'li stara ekipa, fala Bogu svi živi, svi zdravi, čitava ta naša ekipa, ja, ale, fudo, pa Zika onaj iz donjeg sela..

bijo i crni al nije šćeo igrati, al' jes' sred'jo nagrade, jebiga on bijo u logis'ci on je mogo srediti. prva nagrada šes' vrića brašna, dobro se sjećam.

i reko' svi mi tudi samo nam golmana neja. reko' "hajmo zvati mirsu", i bil' ne bil' bil' ne bil', jebiga 'naš kako ti je, on je jalde izd'o kako god okreneš, al' jeb' mu mater treba nami golman. a tad vrića brašna u ta doba, to je bilo više neg sad hiljadu maraka. ma kakvi hiljadu, des't hiljada! i ništa, ić' traž'ti mirsu i Bog! a mirso, reko' i njega zatvorilo 'naš. al' srediće nami crni da on mogne njekako izaći, a prvo smo mi njega pitali bil' on šćeo igrati, a on čini m' se jedva doček'o.

i neja bolan, uzel' smo mi to brašno. al uzeli pošteno. ništa sudija nije bijo sa našu stranu, sve pošteno! jer jebiga znaš kako je to bilo, rat je bijo, sudija nije smijo nizakog navijati 'naš, jer ubi te nama' bolan! mi što smo sišli sa linije, jebiga to sve bisno, ne da se niko prav'ti budalom!

i ostaće mirso posli s nami do kraja, kud godic mi, tuda i on. al' reko' šta će biti, ona njegova kad su oni drugi puta bježali iz kladuše, ošla za ameriku, i ona će se njemu jav'ti otuda i vamo tamo, vamo tamo, i bom otiće i mirso za ameriku. kaže fudo da je treća država od njega. jebiga u nji je to po državama. al' eto, to je valjda blizu. i veli da i tamo brani, vako ka's' turniri.

(priča je izmišljena, napisao sam ju već prije nekoliko, ali ju nisam htio objaviti do, evo, sad. u njoj sam pokušao nekako prikazati duh onog bolnog vremena, a sve oslanjajući sa na neke anegdote i sjećanja koja su mi govorili moji, koji su rat proveli u Krajini)

neja do sutra izgleda ništa..


Evo jos, malo ono znas kad mali nece iz kuce !!!


gle'am ja danas u mene ovaj najmanji najpri' uj'tru gledo one crtane, a sad evo ima viš' dva tri sata kako slaže ove sličice što mu je tetka poslala otuda. i neja on uperijo u to svoje i ništa ga drugo ne zanima.

a meni nampalo, a znam da je i njojzi sto posto. onaj stariji oš'o ganjati lopte, znam da neće doći do noći, a mala ošla kod one Havine male, kaje da će peć' njekakav kolač, neja ni nje znači do noći, još samo ovaj najmanji osto...

velim ja njemu "haj sine, što ne ideš u selo igrati se sa 'nom dičurlijom?" kaje on "neću. hoću da ovo sastavim" - pa reko' "uzmi ti to pa ponesi" - veli "neću. oni će meni ovo pogubiti". a oni' sličica ima milijon, a sve jedna u drugu se uklapa, ima on to ganjati do sutra da sve sastavi...

velim ja ženi "haj kad neće mali iz kuće, hajmo ja i ti njeđe, hajmo se sprem'ti pa hajmo tražiti kakvi pečuraka, jagoda, šta bilo. hajmo gori njeđe u šumu sakriti se.." - veli ona "aa?! pa kako ću dijete samo ostav'ti? a i ledeno je sad za šume čo'ječe." veli posli ona b' bila rada da mi to vovdi đe se vatra loži. a jebo mu ti mater, i jes ledeno vani, nije baš za izaći njeđe, sad i jes' ćeif samo kraj vatre. al' džabe kad mali neće iz kuće. on lipo kraj šporeta poravnijo i reda ono svoje. a mislijo sam ja dati mu koju marku nek' ide seb' šta uzeti, al reko' šta ako mu ja dadnem a on dojde nama' kući, jebiga do zadruge neja pet minuta.

pet tamo, pet vamo, jebiga moglo bi se njekako, al' jope nije to to. da ga je bar na sat vremena njeđe poslati. viko ja ženi "haj najdi kakve kocke il malo kafe pa pošalji njekome u donje selo pa nek ide mali to odniti" - veli ona "ma neću, žao mi ga, nek se dijete igra" - reko' "ženo, za koga ti navijaš?! ti komda nisi u mojoj ekipi?!" - a ona se smije - reko' "šta se smiješ?!"

neja izgleda neg' čekati, il' noćas kad svi polegnu, il' sutra izjutra nama' čim djeca odu u školu. ljudi, valja i ta škola brate. lipo da ništa ne nauče tamo, valja ta škola svi' oni para što platiš knjige i one sveske.

Ja i starog Osme brate...


..išli mi malo u lov juče, baš njeki dan otvorena sezona pa mi eto juče ošli prvi put jesenas. i iš'o sa nami i Osme onaj, brat od onoga Fadila Žutog, što ima onoga novog opela, što one piliće prodaje. A Osme, on je u Njemačkoj bijo odavno, al u penziji je sad. i taman doš'o otuda, pa kaje da će biti više vamo neg tamo. i reko' prvo što je, nama' je sebi uz'o pušku i učlanijo se u lovačko društvo.

odv'o je on ove vodeće sviju na ručak njeki dan i nama su oni njemu dali priznan'cu da je položijo za lovca. a i jes pravo tako, šta'š ako čoj'ek ima volju šta ga sad imaš zajebavati sa tamo njekim ispitima, pičke mater'ne. šta ima znati ako hoće bude lovac, jebiga svak zna pušku nositi i svak zna naložiti vatru i pripaliti roštilj. jalde?

kad pričaće on nami posli kad je malo popijo reko' - a on bidne vovdi sa ženom - reko' priča on nami kako ji je zvala komšin'ca Naile njeki dan na telefon. a ona bude u Švicarskoj, al reko' 'vamo su kuća uz kuću, a i isti' su godina, i veli napričala se Naile sa ženom viš' tol'ko, i veli onda "daj mi malo i Osmu da i njemu kažem dvi tri" i žena njemu slušal'cu, i sad ta Naile će njemu maksuz čestitati što je dobijo penziju i viče mu ondak kako jojz je nam'po njeki dan, ugledala ona njeke lovce tamo u švicarskoj i veli nam'po jojz on đe je eto čula da je on sad lovac.

kad on će ti njojzi - tako on nami priča - veli "Naile, da znaš da si ti meni nampala njeki dan" - veli ona "e? kako?" - veli on "da izvineš, ja njeki dan drk'o, i ti si mi bila prva na um."

reko' "Pa šta ona reče? jel' ti spustila slušal'cu?" - veli "ona samo još reče 'muči Osme, čuće te ko' i ondak spusti."

jesmo mu se ismijali. a i Osme je izgleda komad budale, biće od njegaka pravi lovac!

jes vala ta ambrozijaa....


jebem je i ambroziju...


..reko' došla Senada Tahirova 'ći, došla s fameljom. a u nje ima dva sinčića nako.., a jebiga nisu oni viš' tako ni mali, imaju oni po desetak godina, malo su stariji od ovog mog najmanjeg. al naletni su brate! oni kad su dolaz'li prošli put, oni su Tahiru mogli čitavu pojatu zapaliti, da nije tahirov'ca vidla i vrisnla Bog zna da bi sve izogr'lo. jebiga to su djeca tamo iz inostranstva, oni kad dodjdu vamo hem ne znaju ništa, hem naletni, hem nedokazni!

a u mene ima krastavaca mladi' dobro rod'li pa su nji dvojca to spaz'li, jebiga vid'li ovoga mog kako jede, i oni malo malo pa meni u bašču. haj nije meni za krastavac nek jedu djeca, al jebiga nije mi pravo kad mi pogaze sve po bašči, povaljaju sve. i ovaj, ja tako gle'am reko' "hod'te vamo vas trojca" ova dva senadina i ovaj moj, reko' - a u mene ima, jebem mu mater, izrasla ova ambroz'ja što ju zovu, ova trava što vele da je otrovna šta li, ima je kol'ko ho'š - reko' "vidite l' ovu travu?! hajmo to sve fino počupati, fino ufati doli do zemlje i sve i kori'n izvuci", reko' haj da vidim mogu l' ji zaposl'ti reko' da mi ne prave samo štetu.

i bom hoće oni, svu su oni meni onu ambrz'ju počupali nondi oko bašče. a bilo toga puno, najviše bilo nondi đe su paprike. i ništa tako, dadnem ja njima voljno i nisu više ni dolaz'li.

kad jutros dojde Tahirovca, zovn'la ju ova moja na kafu, i žali se ona nami da su jojz djeca sve paprike počupala, i veli oni kažu da sam ji ja nagovorijo. reko "tahirovca brate, ja ji nagovor'jo nisam, ja jesam njima zapovid'jo da vamo u mene počupaju onu ambroz'ju, a sad kako su oni od te ambroz'je došli do tvoji paprika ja to ne znam. to ti nji' pitaj" - veli ona "moj ćamile moj ćamile, ne znaju oni ništa, šta oni znaju šta je paprika a šta ambroz'ja, njima je to sve isto. ljudi moji grihota je reći, volim ji ko kad su moji, al' ne volim brate kad mi dojdu 'vako na duže! oni meni svu kuću raskuć'še! viruješ li ti meni da oni znaju tol'ko zarad'ti da to kad bi insan poč'o tući da ne bi mog'o natući kol'ko oni zarade! al jebiga ja nit' bi šćela nit bi ji smila tući."

posle ja velim ovoj mojoj, reko' "čim budeš jope brala paprika odnesi njojzi sve što ubereš" - veli ona "ma neće ona šćeti uzeti" - ma reko' "ti ponudi, pa šćela ne šćela."

jes brate ima nalet'ne djece, tc tc tc..

HA HA HA BAŠ SMIJEŠNO,UVIJEK USPIJEŠ DA ME NASMIJEŠ.SVAKA ČAST

Jebem im Razijuuu !!!!


sinoć ja i Zijo malo sjed'li, gle'ali one čestitke i želje na unsko-sanskoj, ono kad narod šalje one poruke pa one pisme naručuje. viče Zijo "jebem jim Reziju, ko jim je ta Rezija, jes ti to primjetio? svak maksuz pozdravi tu njeku Reziju, a njiđe Rezije" - ja se poč'o smijati, reko "jes' vala, tol'ki ju narod poselami, a ona nikad izaći na naj ekran pa da i ona koju progovori."

viknem ja ovu moju, reko' "ćeri, hod'de vamo!" - dojde ona, veli "šta je?" - reko' "dede' uzmi ovaj moj telefon, zapiši broj od ovi sa tel'vizije pa ćeš mi oštampati tu jednu poruku, tamo njimoka da poš'ljemo" - uzme ona, najde broj, najde ono za pisanje, veli "šta ću napisati?" - reko' "piši 'vako, 'samo za Ziju i Ćamila je'na pisma od ovoga Halida, kojagodic! ovaj 'i selamimo sviju samo tu Reziju nikako!" - viče mala "koju Reziju?" - pa reko' "ovu što ju svak živ pozdravlja" - kad ona se odvali smijati, pa će "babo, pa nije to nikakva Rezija, već je to režija, al' narod nemare napisati ž već napiše z, a to su ovi režiseri tamo" - ja i se Zijo pogledali, ja kad smo se mi onda odval'li smijati!

reko' "ćeri draga, kaži ti meni, kako ti tako pametna od ovako blentavog babe, ha?" - a ona gleda, još se ona smije - pa reko' "znamo mi da je to ta režija, al mi hoćemo da malo cirkuzimo."

hej, ona misl'la ja i Zijo ne znamo ko je to, šta je to. pa jebem ga znamo i mi nješta, nek nismo išli u školu doposli oni osam godina.

i reko' pošalje ona to meni, al' taman bide pred kraj emisije tako da nije bilo, ovaj nije izašlo gori. reko' možda će biti večeras, ono da izajde poruka na tel'vizoru.

a posli ja i Zijo nješta pričali, reko' "jebo mu ti mater, ko bi reko prije des' godina, ili prije dvajes pogotovo, da'š moći vako gle'ati tel'vizor i da'š moći vamo malo prošarati po tel'fonu i da tamo na tel'vizoru izajde ono što si ti napis'o, ha zijo šta ti veliš" - viče on "jes' jebo mu ti mater, njekad je bilo samo ono na radijo kad bide emisija pa ti zovneš, lipo moro okrićati svaki onaj broj, a sa' ga samo malo štipneš i nama' znade i još telefon mo'š nos'ti kud ho'š, a ja znam još kad nije bilo telefona nikako doposli u 'noj pošti doli u čarš'ji" - "ujh pamtim i ja! kako neću zapamtiti?! pa nije u nas sve njekako do pred rat bilo tel'fona po selima nikako, a vid' ovo sad..."

jes' jebo mu ti mater, e'o ja gle'am nas petaro u kući a ima sigurno des't ovi' telefona, jebiga ona otuda famelija čim imaju koji viška oni nama donesu, a ne znam viš' šta ću od nji'. ovo dvoje stariji', to je sebi već davno svako uzelo po 'naj broj je'an, onda žena i ona sebi uzela je'an - da se more dopisivati sa sestrama tamo po austriji -, ja uz'o sebi 'vako kad odem u lov il' njeđe pa ako bi ne daj Bože šta bilo, jalde. samo još ovaj najmanji reko' samo još on neja broj.

ko bi tad reko' da će to na to izaći...

posli, ka' ćemo leći, u mene žena uzela taj telefon pa gle'a da se nisu ovi njezini javili, sestra njezina i u mene badžo, oni došli ovo za novu godinu i bili sve do juče, i juče ujtru ošli tamo nazad. pa ona gleda da nisu stigli, a meni već prije toga badžo javijo da je stig'o i da je dobro proš'o - prod'o mu ja rakiju pa on ponijo tamoka malo više neg što bi smijo nos'ti, pa on meni javijo, veli "rakija sretno prosla sve ijenu grancu", a nisam ja šćeo kazati ženi, a znam da ona nemare nikad zaspati dok jojz se njez'ni ne jave, dok jojz ne kažu da su sretno prošli u putu.

i reko' uzmem ja ovduda iz kreveta, a ona tamo u kuh'nji, uzmem ja ovaj svoj telefon pa njojzi napišem, reko' "zeno, evo javijoseje me ni bado, sve je ol, a h odi ti sad men vamok a, da se jaiti pohrvemo".

kad ide ona otuda, viče "šta me zajebavaš?"- reko' "hod' lezi pa ć' ti reći."

Hasanovce !!!



..ja i nas budala brate. čitavo selo poludilo.

preključe doš'o Hase onaj ozg'o sa brda, u njega je kuća gori zadnja u selu, ona stara gori na četr'ri voda, što još u njega stari pravijo. a Hase bude u Njemačkoj on je oš'o još Bog zna kad, nije dolaz'jo viš' po tol'ko, tek ovo kad mu je mati obol'la on poče dolaz'ti, i reko' od tada dolazi svake godine. a u penz'ji je on sad. a u njega je žena švabica. al dojde i ona sa njim.

i reko' došli oni preksinoć, pa veli da će biti bar misec dana.

i reko' šta će biti. juče uj'tru, ja belaja, jeb'o mater.

ja baš bijo vani, cip'o drva, kad vidim ja leti ova Hasanov'ca, ta Švabica. čudno je u nje njeko ime, ja vavik zaboravim, zna u mene Ajka kako ono... reko' leti ona, kad za njom ona ćazimovca, leti, maše rukama, krivi se. reko' jebem mu mater nješta je bilo! a ćazimov'ca sve viče "moj hasane, moja hasane!" a hasan je njojzi brat.

kad nije ćazimovca sama, idu za njom još one dvi tri žene, isto lete, galame "šta je bilo?! šta je bilo?!" vidim ja da je njeki belaj. vidim ja gori Tahira, a one će baš u tom proletiti kraj Tahirove kuće. zagalamim ja ovduda, reko' "tahireeee, šta je bilo!?" - drekne on vamo meni "ne znam! hajmo vid'ti" i bom poletim i ja za njima. kad iz kuće u mene ajka, leti i ona, pita "šta je bilo?!" - reko' "hajmo vid'ti!"

i poletili mi, ima nas sad jedno desetak što trčimo za hasanovcom! al' uteče ona jebo ju vla', žena od pedes't i nješta godina, a leti ka i mladić! nema'š ti to stići! u tom i ćazimovca pade, nondi kod onoga oraha, ova Tahirovca doleti do nje, viče vamo "daj vode, ponesi vodu" - doleti ja, vidim ćazimovca se izgubila, al' nas par ljudi, mi smo proletili dalje prema hasanovoj kući. jebiga da vidimo šta je bilo, 'naš.

mi gori, ona je švabica uletila u kuću i zatvorila vrata! taman mi pred vrata a Hasan na vrata! viče on "šta je bilo ljudi?!" - a mi 'vamo isto "šta je bilo?! šta je bilo?!" - veli on "što ste mi ženu zaganjali?!", a vidim ja, on se je prip'o malo. ja nako gledam.. gledamo mi svi, a zadihali se svi, jebiga ne mare niko ni progovor'ti kako treba, jebiga trebalo je gori uzlet'ti u onu njegovu stranu!

i jeb'o mu ti mater šta će biti. ismijali smo se mi posli, čućeš ti!

ta švabica, hasanov'ca, ona valjda svako jutro izajde tako pa trči malo, i tamo u njemačkoj, a evo i vovdi. to je u nje za zdravlje, za sport, reko' jojz doktor da mora 'naš. i tako je ona i juče uj'tru, ona je poletila gori od hasanove kuće prema krčev'ni, pa ispod krčev'ne, i onda doli fino niz' one Taline strane, i onda pošla ozd'o nazad kroz selo.

al kad je letila kraj rahmetli Ćazima kuće, ćazimov'ca će nju vid'ti, i ona je drekn'la za njom "šta je bilo?" - a ova, jebiga, slabo ona razumi naš jezik, ona će reko' samo mahn'ti ćazimovci. i tu se je ćazimov'ca pripala i polet'la za njom! i onda ko je godic vidjo nji dvi kako se ganjaju, svak je poletijo vid'ti šta je! jebiga, svak pomisli nješta je bilo, 'naš. jebiga more svašta biti, nikad insan ne zna, more kuća se zapal'ti, more insan pasti, more... jebiga, svašta more biti.

i tako smo mi svi polet'li, svi zagalam'li, a ova švabica, jebiga, mo'š misliti kako se je ona pripala! ne raz'mi ona što mi letimo za njom, nit' raz'mi šta mi galamimo.

veli hasan, ona je jedva sebi došla, veli šćela nama ići nazad za njemačku.

uglavnom, posli smo sjeli kod Hasana, pop'li po dvi tri, ismijali se, jebiga. a reko' žene su se razišle nama'.

a ženama izgle'a nije to bilo pravo. viče ona Azizov'ca posli, iskup'le se one 'naš, viče "šta ona ima letati tako kroz selo! jes' to bezobrazno, to neja obraza nikako, jeb'o je lipo ćaća njezin! tako ispamet'ti narod..." - a ove druge žene sve potvrđuju.

jebem mu mater, ja sam šćeo nondi nama to rašćerati. jebem ji bezobrazne, misto da kažu "fala Bogu, eto nije ništa bilo" one nondi stale i laju na ženu! šta bolan žena zna, došla otuda, ne zna ona kud smi letati, kud ne smi! pa jel' tako il' nije?

HAHHAHHAHAAA,HAHAHHAHA EVO CRKNU JA OD SMIJEHA!
STA POMISLI ZENA;STA IM JE BOZE SACUVAJ,VELIS TRCI KAJ NEKI MLADIC A JADNA
ONA DRUGA VELIS PADE TACNO UZ ORAH,,AMAN JAREBBBBIII,HAHAHHAAAAAAAAA!!
ODAVNO SE NISAM TAKO NASMIJALA,SUPER PRICA!!!!mogu zamisliti ispred sebe sliku,
svi trce lome noge,a zeni do kondicije,sta vam je!!!HAHAHHAHAAHHAHAHAHAH!SUPER ADMIN!!!

E ADMINE NEK SI NAS BAS NASMIJAO OVAKO SLATKO........hahahahah .....evo sve me zaboli od smjeha...hahahahha.....sta ti je zapad

Brzina

sinoć ja, da izvineš, ja i hmm u krevet, i reko' "hajmo malo" - reko "more" i počnemo mi, i ja fino ćejfim ko čo'jek jalde, polako jebiga, reko' neću se zaletiti, i jes' zima treba malo ćejfiti. i tako reko' malo polako, pa onda malo brže, pa još malo, jebiga znaš kako ide. ja to sve baš 'nako kako treba na tanane kreno.

kad ona će ti meni "de malo brže" - bom ja porenem - veli ona "još malo" - ja 'nako gledam, e reko' sa'š platiti bolan!

porenem ti ja ka i momak, satra krevet bolan, razvali sve, uspuh'o se ja, ona vrišti, znoj frca, nema šta se ne radi bolan - kad onda će ti ona meni, heej bolan paz' ti šta će ona meni reći?! ona će ti meni "brže , brže to, brže" - ma reko' "idu u pičku mater'nu! ku'š brže jebem te brzu, ho'š da slomim kičmu?!"

jebem mu mater što zna bit' žensko nedokazno, tc tc tc. što god starije to ' gore.

Dzevad i konobarica !!!


evo ima već haman dva miseca. pa eto taman za 'vo lito on je to otvorijo, al kaže da neće zatvarati preko zime, već kasti raditi čitavu godinu. a i red je bijo da i mi vamo u gornjem selu imamo kafanu da radi, jebiga. i dov'o je on i konobaricu, al' to konobar'ca amo konobar'ca, i išli mi već pe'šes' puta kod nje popiti po koju, a jes' brate dobra nek' priča ko šta hoće, što kaže Zijo "valja ona njezina jedna sisa više neg koja ženska čitava" hehe.

al juče dolaz'jo Dzevad, onaj što mu je žena pobigla u Austriju pa se žali na 'vu novu konobar'cu, veli "jeb'o jojz vla' mater, jes' to kurva, neja veće kurve od nje" - pa reko' jebo ga ti Đevade pa jel' konobar'ca il' nije?" hehehe - veli on "svaka čast što je ona konobar'ca, al što je to kurva!" - pa reko' "šta je bilo? de pričaj" vidim ja da će biti njeke priče. - veli on "ma ja već par puta zaisko, a ona ne da jeb'o je onaj Junuzov mali što ju je dov'o, ne da i Bog! a ovima vamo iz dijaspore sve i jednom dade, jeb'o je onaj Muharem debeli i njegovi franci, eto kad je njemu dala jebiga sve ti je jasno, ne moram ti ništa dalje pričati! a meni ne da! ma kurva da nemare biti veća" - ja i se Zijo počeli smijati, a ovaj prič'o je meni i Zijo to, Zijo isto šćeo malo ju kvrc'nti ali veli ne da mala. velim ja Đevadu "pa jebiga, nemare ni ona svakome nadavati" - kad on skoči, veli "kako nemare, kako nemare jeboje ćaća!?" veli "kako je ona prošla mogla, ona je brate šćela sa svakim, samo ako si sa njom fino, ona je šćela. a ova digla se komda je iz Pariza pička joj mater'na! a ona prije što je bila, ona je bila prava konobar'ca, svakome je dala i svaka joj čast, ne znam što ju je Junuzov oćer'o ikako", a to on viče za 'nu konobar'cu što je radila prije kad je junuzov mali prvi put drž'o kafanu - ja se lipo poč'o smijati, pa reko' "jebem ga Đevade, ova sad ne da svakom i ova je kurva, a ona prije davala svakom i ona valja, kako to more biti? pa veća je bila ona ondak kurva neg' ova sada, jalde?" - veli on "nije! nije, ja to nikad nisam rek'o, ti si mene izgleda pogrešno razumijo. mene što s' tiče ona je prije bila poštena žena, ona nije odvajala domaće od dijaspore, nije samo u novčanik gledala, već je bila sa svakim dobra, samo ako si ti sa njom bijo dobar i ona je sa tabom fino, il' eto što 'no kažu ako nije mogla insanu pomoći onda je gledala makar da ne odmogne. a ova sad, e ovo je rospija da nemare biti veća!"

hehehe, e jesmo mu se ismijali.

je*eno vrijeme doslo!!!kako god da ucini k*rva,nevalja nevalja nevalja!!!

Sellam svima ja sam novi kolacic ovde,,meni treba hefta da bi ovo sve stigla procitati....

Prico on meni bolan !!!


tako on nami opriča, a ja se lipo zamislijo kako on priča, ja sebi sve pred očima onu jednu crnkinju iz one serije što moja Ajka gleda, pa kako Fudo priča tako ja sebi onu crnkinju pred oči, hehe. jebiga popijo sam ja malo a i umoran jebiga pa lipo ko da sanjam. pitam ja njega "znači dobra crnkinja, jesil' ju Bogati još koji put opalijo?" - veli on "jok. to sam ja samo tad jednoč šćeo maksuz viditi kako je sa crnkinjom, a nebi ja inače, eto kažem ti meni kraj moje žene ne treba nijedna druga i stvarno nebi šćeo, nebi materemi. a men se je nudilo njiha par pa ja nisam šćeo, nudila mi se jedna naša ovduda što bide tamo pa ja nisam šćeo, nisam musafa mi."

Zijo nama leti pitati "koja ti se to Bogati naša nudila?" . veli Fudo "ma ne znaš je ti, otuda sa Pećigrada. Ljudi eto nećete mi vjerovati, al proklet je ovaj naš narod, pravo proklet. to tamo što je ošlo, dobro ne kajem ja, ima ono i naroda finog poštenog što fino rade zarađuju, izgrađuju se, al ima jope i ovi drugi što su se bašter pokvarili skroz. i prokurvali se, a pogotovo žene. 'naš kako ti je, to čim je došlo tamo, čim je vidilo kakav je tamo sistem, a tamo ti je, 'naš kako ti je tamo, tamo zakon ženu štiti. ti da bi tamo uz'o pa istuk'o ženu, nama bi te u zatvor strpali, samo nek' te ona prijavi. i to su ove njeke naše tamo vidile, da je taj zakon taki, da ji protekta, i to je nama ufatilo po svom. neja šta se ne radi.

evo ovoga jednog Idriza žena, on je otuda iz Bijeljine tamo njeđe, a mi igramo lopte zajedno, veli on 'dok smo bili u bosni' veli 'znalo se je čija se sluša, a sad' veli 'jebi je nemaš joj ništa dokazati'. zamisli hej, ona od njega sad tamo išće da svaki pos'o u kući polove, da jednoč ona opere veš, a drugi put on, da jednoč ona spremi jesti, a drugi put on i sve tako, veli on njojzi 'ženo jesam ja tebe oženio il sam se ud'o za tebe', a veli ona njemu 'ako ti šta nije pravo, vidiš đe su ti dorz'.

a još najgore u njega, on ima dvi šćeri, i 'ćeri obe sa materinu stranu, vavik! još veli 'haj što one mater podržavaju' veli 'haj jebiga, kad mogu raditi dva posla, mogu vala i to po kući, al' veli 'ova starija 'ći njeki dan dovede momka amerikanca u kuću, meni ni pomoz Bog već pravac nji dvoje u njezinu sobu' veli 'ja skoči ovduda, zagalami, a žena na mene, veli 'šta galamiš, pusti dijete, nije ti ovo Bosna' i kaže tako ga svaki put dočeka, svaki put ona njemu 'nije ti ovo Bosna!'.

tako taj Idriz sve meni priča, i kaže da će se rastati, a i jes mu najbolje i ja sam mu rek'o bolje da se rastane neg da kakvog belaja napravi, jer kajem ti ja tamo zakon štiti žensko, samo ju barni, ti si kriv. i rastaje se naš narod tamo puno, ima ti' divorsova kol'ko ti Bog hoće! jebiga ljudi 'vamo navikli na njeki red, a žene sad hoće njeki novi red i jebiga tu brzo dođe do fajts.

a i to sam poš'o reći za taj kurvaluk, a i tudi vala svega ima. a još najgora ova omadina bolan, to je skroz okren'lo od ovog našeg običaja. evo ja jednoč, došli mi, ja i Vasva u goste kod jedni komšija, oni su vovdi iz Prijedora, i ovaj, mi nako sjedimo pričamo, kad ide ti njihov sin, a mali eto ide u hajskul, to je u nji' srednja ta škola. On na vrata, viče 'haj' ovi njemu 'haj', a on vodi curu njeku, i to naša cura, nije amerikanka, tako oni kažu, i nji dvoje dole u bejsment. reko fino eto đe je naš'o našu curu tamo, baš mi ono drago, kad jebote mi nako sjedimo, a ozdo poče galama, vriska, okupilo se to bolan u srid bijela dana, a mala njeka grlata, pa to lipo nezgodno nami sad gore sjediti kad nemaš da ji ne čuješ, a još pogotovo one američke kuće bez ploče, već sve drvo, ama čuješ da izvineš svaki put kad joj ga gurne. veli Muris, to je taj komšija, veli 'eto vidiš moj Fuade, kako on mene preraste, ti njemu govorijo il ne govorijo, džabe. a da ga tučem, nama će mi otuda soušl one workere poslati. a vidiš šta radi'. jebiga vidim ja da je njemu i ženi neugodno, al to ti je to što pričam, pokvarijo se narod. a pogotovo omladina vidiš. mislim uredu je ono, ne kažem ja, bijo sam i ja momak jalde, jebav'o sam i ja, al se je brate znao neki red mater mu jebem, jel' tako il' nije!?!"

i tako nami Fudo isprič'o toga puno. a kaže da ima pravo puno našeg naroda tamo u tom sentluisu, pravo puno naroda, al jope jebiga to i jes vel'ki grad, veći od Bihaća, kaže da je puno veći. i prič'o posli još puno njeki tako kurvaluka u našeg naroda tamo i stvarno kako opriča, jeb'o ti tu ameriku! još kad vidiš one što svako malo izađu pa pucaju u narod, pa onda droga se tamo puši puno. pa još toga, reko' neka meni brate moje Bosne!

Prvo mjesto !!!


hahahaj.. sreo ga ja juče u čaršiji. veli, sad on se nami kune da je živa istina, al' ne virjem ja njemu. veli imali policajci iz svi' kantona, imali njekakvu obuku, tamo u Sarajvu pa sad veli "ono jebiga naveče, ne zna insan šta bi radijo, i tako mi, ovaj, bili mi smješteni u njekom domu, i bila tu i ta njeka menza i ono kad je večera jebiga vaik cirkuz, vaik njeka zajebancija, i vaik se mi nješta takmičimo po kantonima, svako veče njeko drugo takmičenje, i jednoč tako posle večere, reče otuda jedna kuharica, dobra nako, voli zajebanciju, al brate i bezobrazna, pa reko' reće ona da se potakmičimo po kantonima koja ekipa ima najduže, da izvineš, 'nako u prosjeku. I jes' nas bilo baš po trojca iz svakog kantona, reko' more, mi Krajišnici prvi se javili! posle nas otuda Hercegovci, i oni su inatlije jebiga i oni se javiše, i posle polako svi hoće takmičiti se, neja bolan nama se mi dogovorimo.

reko kako ćemo? reko 'vako ćemo: svaka ekipa sama za sebe nek izmjeri, nek sabroji i nek podili sa tri, jebiga ko kad smo po trojca u ekipi. i posle ćemo dati rezultate napismeno onoj kuharici, a ona će drugi dan posle večere sve fino pred nami napisati na tabli, baš ono da bidne ona što kažu atmosfera, poredati nas od najkraći do najduži pa kako je tako je, al samo eto da se viš' jednom zna čiji su najduži. S tim što će se pobjednici morati provjeravati, znači ko god pobjedi, taj će morati i dokazati. rekla ona kuharica, da će ona maksuz promjeriti rezultat pobjednika.

i sve ćemo mi tako uraditi. drugi dan večera, a mi smo već za vrijeme ručka predali fino kovertu sa rezultatima kuharici, i ona će nami sad posle večere to sve fino, baš ono zvanično nas poredati. i pojedemo mi večeru, i jebiga ono, baš što bi rek'o pravo takmičenje, to se sad ono baš ko utakmica, ko će biti najduži ko najkraći, svi samo iščekujemo. Ima ljudi pa se kladili, na 'vu il na 'nu ekipu, baš ono zaozbiljno to kren'lo.

I donese ona kuharica njekakvu tablu i tu će ona pisati. i počne ona prozivati, čini mi se da ono prvo reče one otuda iz Tuzle, veli 14 sa 6, mi se odvalili smijati, idu posli Travničani 14 sa 9, mi vamo iz Krajine jope krepajemo, pa idu Hercegovci samo eto prešli 15, pa idu tamo Zenica 15 sa 3, pa idu oni otuda sa Drine 15 i po, pa idu oni drugi Hercegovci isto 15 i po, pa vamo Livno i 'vaj njihov kanton 15 sa 6, i neja još samo sarajevo, a i sarajlije jedva 16 namirili. Kad posli, ona kuharica lipo najavi veli 'i pobjednici su Krajišnici: nevjerovatnih 36 sa 5'.

Jooj nami drago jebote, ostavili mi to sve haman po metra iza nas. Veli kuharica reko 'hajmo sad provjera', ustanemo mi i stanemo pred nju, veli ona 'skidajte lače' a i ove ostale ekipe svi se sad poredali da vide pobjedničku krajišku kixx da izvineš. Kad ti ona Kuharica vadi iz džepa onaj metar što se savija, onaj što ga šnajderice imaju, reko 'šta'š to?' veli ona 'pa mjeriti, jesmo se dogovorili', a reko 'jok! kod nas u Krajini se ne mjeri tim šnajderskim, mi to malo modernije, mi prislonimo toplomjer i posle pet minuta samo pročitamo rezultat!'"

ajooj, hahaj,hahahha,hahhahhaahahha, i Zikro vaik gotovi ima.

Utekla mu zena !!!


ej da vam je bilo viditi juce belaja! uleti dzevad komsija u Zijinu avliju, mi bas nako stajali malo pred kucom, i reko Dzevad pred nas i nama mi vidimo nije on sav. Mi "Dzevade sta ti je?", a on se Bogam' prokrivi, hem se prokrivi hem stade sovati. Suje svojoj Senadi sve zivo, reko' "sta je bilo bolan?" - veli "utekla jeb'o je lipo njezin babo da je jebo, rospija jedna!!" - reko' "dje utekla, kako utekla?" - poce on nami pricati.

veli: "ona je osla joster u petak, sredila sebi i djeci papire i osla u Austriju ko da obidje sestru. Tako ona meni pricala. ja reko' haj nek ide, nek idu malo djeca vid'ti svita, i to osla ona sa njekim cojkom, ja ga prvi put vidjo, a ona veli rodjak njezin, pa ko on ide nazad pa ce i ona sa njim. reko fino makar ne mora kartu placati. kad kurac rodjak!!! neki Munib otuda iz Pjanica, jeb'o svoje matere mater lipo!!! zove ti ona mene juce, veli 'Dzevade ja i smo ti zavrsili, ja sam sad Munibova. ja necu da se citav zivot patim, i da cekam ho's ti sta zarad'ti il ne's, ja hocu da zivim ko svak normalan i hocu i djeci tako isto, i evo ja sam posla za Muniba, mi smo sad u Austriji vovdi, svi smo uredu i zdravi, a ti, jebiga, snalazi se", tako ona meni izbroji i spusti slusal'cu. ja se zakocino!", jebote lipo prodrsca cojek dok prica.

gledamo ja i Zijo u njega, a jes brate cojek izgubit lipo, vidis na njemu da mu je muka. pa ne zna insan sta bi reko, jebiga sta's reci insanu kad mu se tako njesta desi, moras ga njekako okren'ti, njekako mu pomoci, al haj znadni kako.

al sreca, Zijo je za to maher, on bas ima dara za te stvari, on tacno zna sta i kako treba sa insanom u tim takim slucajevima, veli on nama Dzevadu "hajmo u kucu, hajmo da nismo vani, hajmo uci, jebiga". i bas mi u kucu, a Zijo nama otuda sa vrata svom Denisu "mali, donesi nam rakije otuda iz ledene sobe, sta cekas, skaci! jebem ti sisu majcinu!", donese nami Denis rakije i mi udri po rakiji, samo sipaj i pi', citav dan juce i jos i u noc. dobro se ponapijali.

Reko' zna Zijo jebiga, zna tacno sta Dzevadu sad treba. I danas kad smo ustali, zove mene Zijo i veli da se trebamo organizovati kako ce ko ici dezurati kod Dzevada, jer jebiga ne maremo nonstop samo nas dvojca sa njim piti, jebiga on sad more piti non stop. i neja nama smo se mi po telefonima dogovorili, uglavnom sad dok je ova najveca kriza dezurace svaki dan i noc njeko iz komsiluka kod njega. a na svakom je reda i da donese rakiju i sta za pojesti. Jebiga red je insanu pomoci, kad mu se tako njesta desilo.

a heej, vid' ti te rospije bolan, otici tako, pobici. vala svasta danas na vom svitu, ne zna insan vise nista.

ehhhh pa dobro ona i uradi!!
al et vidis nefali njemu nista dok ima prijatelja,tamam!!


al prica je jako smijesan i fina za citati(sorry)nevalja se smijati tudoj muci jelda??
et sad nemora nizakog da brine,feste ima svaku noc!!

A,,lopovaa !!!


..jeb'o svoju, eno ga vec drugi put polaze, drugi put pao. kaje ima sad je'an novi doli u komisiji, zajeban, ne da proci pa nikom zivom. tako on ka'e, a meni je vala dosta samo kad' vidim kako on ne zna bez sripa kren'ti, i nama mi je jasno.

kad ide jutros Zijo, veli "cam'le, tre'am te njesta pitati" - reko' "pitaj" - veli "mali izgle'a nas'o doli njeku vezu, kod ti iz komisije, njekog coj'ka doli iz carsije. veli mu taj coj'k dvista maraka i polaze sto posto. Sta b' ti rek'o?" - "pa jebiga, sta ja znam. ako imas kakvi para viska mozda i ne bi bilo slabo da ti to poguras, 'zas, da ti mali dobije tu vozacku, da se ne mora vise sa njima boc'ti. a to sto on ne zna voz'ti, jebiga, ima ji stot'nu sto ne znaju, pa voze. eno vid' zeme, on kad' se napije, neja bandere da je nece zakac'ti."

vice on "ma tako i ja njesta mislim, samo da m' se toga rjes'ti. samo mali budala nije se zneo ni cjenkati sa tim co'jkom. ja da sam bijo ja bi gled'o kako bilo da to prepolovim." - reko' "ma jebiga, men'S'cini da on tebi nije puno ni zacjen'o. gle'aj ti brate danas kad ho's rodni list izvad'ti priko rede moras bar dvajes' maraka tutn'ti tamo onoj gospoji. a dje' rodni list dje' vozacka?!".

vice on "ma dobro haj, mor'bit i jes. al dobro jope co'jek je pozten. taj. veli mali on je meni reko' 'ti prolazis sto posto! jedino eto ako bi slucajno sta ispalo pa da ne projdes onda brate mali ja tebi pare vratim sve i banku, nista t' necu uzeti', tako mali kaje, nis' ne gubi znaci ako ne polozi, coj'ek pare vrati."

ja nako gledam, pa gledam, e reko' "jebiga Zijo, pa cujes ti sta ti pricas?" - a on gledi - pa reko' "tako s' se mogo i samnom pogod'ti! ti meni dvista maraka pa ako mali ne polozi ja cu nji vrat'ti, i dok god ne polozi ja cu ji tebi vracati. Coj'ek ti hoce uzme dvista maraka a izgle'a se ne pita ka i ni ja ni ti!"

on gleda gleda, pa ce ti "o jeb'o mu vla' mater, icu ga sad traz'ti!"