Biseri duse moje...

Govore mi da napisem knjigu...da dar koji imam u korisno pretvorim...skromno odgovaram...da knjige pisu veliki pisci a ne tuzni sanjari...ja samo iz duse kad je tuga prepuni...pokusavam da iznesem bol kroz reci...verujuci da bice lakse...osluskujem recenice iz srca poslate i zapisujem ih...i ako nisam sigurana da ce te reci stici do onoga ...cije je ime moja inspiracija...ja pisem ciste duse...moji ''biseri'' nisu savrseni...i ne opterecujem se time da ih takve napravam...od njih ja samo nizem obicnu nisku ...dovoljno jaku da se ne pokida pod naletom vremena....dovoljno lepu da od nje stvaram neku svoju bajku...u koju pobegnem u nocima nesanice...i zato, ne trazite u meni nekog pesnika...koji ce svoje ''bisere'' prodati ko klikere staklence...ja to ne umem...ja samo znam...da iz skoljke svoje duse stvorene bisere...prosipam putanjom kojom lutaju...oni sto svoja srca imenom izgubljenih ljubavi tetoviraju...