Tragam za dusom svojom

Tragam,
a dugo vec ne nalazim.
U traganju
se tragovi
izgubili,
odavno.
Putujem,
a nikako da stignem.

Predamnom
velika voda.
Nemirna
tiha
i nedostizna.
Dolazi brzo i ...
nestaje,
kao zivot.
Ne mogu je uhvatiti.
Samo gledam i nemirnim disanjem
narusavam njenu
tajnu,
samo njoj
znanu
tišinu.

U vodi lik,
pomalo stranac,
gledamo se putnik i ja,
sretoh se sa sobom,
prvi put.
Vreme nam je zakazalo susret.

Gledamo se,
netremice,
nepomicni.
A u vodi samo oci i tisina,
i zenice sirom otvorene,
u njima se nebo udavilo od tuge.

Iz dubine dusa proviruje,
plasljiva kao malo dete.
A po njoj,
samo brazde raskopane.
Iz nekih jos tece
a neke su odavno sasusene.

Htedoh dusi da kazem nesto,
ali cutim.
Reci bi je samo povredile.
Samo cutim.

Dusa se kupa,
u reku zaranja,
a ja,
nepomican,
gledam kako ispira bol
rastvara se i nestaje.
Cak je i um zanemeo,
od stida i kajanja.


Drzim je grcevito,
ona je sve sto imam.
Poslednji trag
u traganju,
da se ne izgubim,
da se vratim.
Samo mi je dusa ostala.

Vaouhhhh,,bravo ,,bravooooooo,,,,jedan od najbolji stvari koej sam do sad cito,,,samo nastavi dalje...

Zauvek se pamte oni
s kojima se grlili nismo,
cije su nam usne ostale nepoznate,
kojima smo samo s proleća, u snu,
pisali pismo.